Afganistanski hrt

Stvarno su prekrasni dlaka je preprepredivna!

Afganistanski hrt – afghan –Baluchi Hound


To sve su nazivi prelijepe pasmine koja je jako elegantna, neovisna i impozantna (kada prolazi afghan ulicom svijet staje i divi se, ali Šta je to zapravo afghan).
Afgan ima dugu svilenkastu dlaku u mnogo razlicitih boja. Neke boje imaju i čudne nazive npr. tamno plavi afgan je za moje oko boje čokolade ili crvena boja je za mene tamno zlatna.

Ono što nije dozvoljeno je bijela glava ili bijele fleke na glavi.Najveći broj afgana ima bjeli znak na grudima. Afganova dlaka kod kretanjaoblikuje njegove obrise. Crne obrubljene oči bi trebale biti u obliku trougla. Kretanje afgana bi trebalo biti plivajuće I tekuće sa visoko podignutim i savijenim repom. Standard kod oblika repa nije jasan. Neko kaže da je dovoljno da je rep savijen u obliku srpa ali u Českoj /i u većini država/ se traži da je prsten na repu zatvoren.Trčeći afgan je egzotična pojava koja se ne može vidjeti ni kod jednog drugog psa. Afganistanski hrt sijeva očima od zadovoljstva prema čovjeku uz kojeg trči. Čeoni dio glave je dug, sa izrazitim zatiljkom, pokriven dugom dlakom, koja na vrhu tvori razdjeljak. Duga svilenkasta dlaka nalazi se i na ušima. Prednje su šape izrazito velike, a zbog guste dlake izgledaju još i veće. Kod tog je psa posebno važno krzno, koje psu daje izgled plemenitosti. Dozvoljene su sve boje. Idealna visina - 68,5 do 73,5 cm.Težina - 25 do 30 kg. Ako je pas veći od ovog standarda I ako je kompaktan, to nije mana. Sve zavisi do sudije. Ima sudija koje kažu da iznad standarda pas nije pas nego konj, I da kod njih nema šansi za pobjedu /Đorđe Tešić,/ ali najviše sudjia preferira veći tip.

Njegova glavna osobina je neovisnost. U obitelji se nikada ne osjeća podređenim, već je jednak s drugim članovima obitelji. Potrebno je puno truda, ljubavi i dosljednosti da postane



poslušan. Vrlo je rizično imati tog psa i zato ga nikako ne preporučujem ljudima koji se barem malo ne razumiju u pse. Kada ugleda nešto, što mu se čini vrijednim goniti, ta mu lovina neće pobjeći. Svoju obitelj afganistanac voli, njoj je privržen, stoga nije pas koji bi mijenjao vlasnika. Želimo li mu omogućiti dovoljno kretanja mora sudjelovati na trkama. Po naravi je čuvar, potrebna mu je redovita njega. Doseže brzinu do 45 km/h. Iz vlastitog iskustva znam da je afganistanac jos brži. Naši psi kada redovno treniraju mogu trčati I preko 60km/h.

Istorija pasmine nija sasvim jasna. Ova pasmina je iz brojne pasmine srednjoazijskih hrtova. Postoje tri vrste: kratkodlaki taigan, afgan sa srednje dugom dlakom /liči na saluku/i sa dugom gustom dlakom. Na zapad, afganistanac je ptrvi put pokazan tek 1907 god. Bio je to pas Zardin, vlasnika kapietana J.Barffa. Ovaj pas je postao legenda za svakog ko se poslije bavio afganima.Za afganistance su još puno uradili bračni paroviAmpsovi i Murrayovi. Oni su donijele prve primjerei na evropski kontinent i većina evropskih linija je potekla baš od ovih pasa. Patronat nad afganima drži Engleska.Afganistanski hrt je oduvijek lovio lovinu po šumama (izuzetak je, za razliku od ostalih hrtova koji love u čoporu on lovi sam). Lovinu je hvatao po nekoliko km tako da mu čovjek nije mogao pomoći i od tada se afganistanac počeo oslanjati samo na sebe i na svoju pamet i instinkt, na svoju inteligenciju, orijentaciju i snagu. To je glavna stvar koja sada dosta otežava njegov odgoj.
Afgan je zabranjen za korištenje u lovu jer on svoju lovinu ne hvata već ubija. Njegov instinkt lovca je toliko jak pa se preporučuje da je uvijek na povodcu. Ako ga pustite sa povodca a on hoće nešto hvatati ili za nečim trčati /dijete, auto, mačku, pticu/ neće se vratiti na zviždanje niti zvanje. Ima savršenu orijentaciju i vratit će se vama tek kada on odluči i to često iz pravca gdje ga uopšte ne očekujete. Njegov povratak može trajati i nekoliko sati.



Sigurnija metoda je cuku vodati na flexi povodcu /5m/ do njegove treće godine. On će to zapamtiti i poslije zna da se ne smije udaljiti od gazde na dužu udaljenost. Afgan je jako ponosan, elegantan i vama potpuno odan prijatelj. Kada trenutno nemate vremena za njega on zna strpljivo čekati satima dok vi ne završite posao a onda vam gura glavu u vašu ruku ( uz njegovo tipično mrmljanje). Afgan voli cijelu svoju porodicu, strašno voli djecu ali i ostale pse. Mrzi samoću i najsretniji je kada može biti stalno prisutan kod glavnih događanja u kući. Zato nije preporučeno držati ga napolju u kavezu..Afgan dosta glasno pokazuje I tugu I sreću ili plakanjem ili sretnim mrmljanjem. Nekada samo hoda I plače samo onako, da skrene malo pažnje.
Za hrtove se kaže da su glupi ali to može reći samo čovjek koji je hrta vidio samo na slici ili je bio prisutan kada gazda strpljivo čeka satima kad će mu se njegov ljubimac vratiti. Svako ko se ikada upoznao sa hrtom zna da je hrt jako pametan, ima ogroman smisao za šalu a zna često I svog gazdu da iznenadi.
Ako tražite druga koji će vam biti ravnopravan nabavite afganistanca. Bićete zadovoljni a on će vam vraćati istom mjerom ljubav koju dobiva od vas.

Imati afganistanca nije jednostavno, stoga on nikada neće postati modni pas.

Puno je ovde pričano o tome da su afganistanci ličnost, da su neovisni itd. Ja kažem, afgan je afgan i sve što važi za ostale pse nevaži za hrtove.
Ako afgan odluči da se nešto neće da se nauči, nema sile da ga to naučite. Npr, uzimanja stvari sa stola. Ja sam probala sve, milom-silom, čak sam i napravila šniclu na koju sam stavila chili i čekala sam šta će naš Amadeus uraditi.On je to pojeo i još me pogledao takvim stilom, napokon nešto dobro. To mi mnogo smeta, stalno se derem na njega ali sada se dešava ova situacija : nešto leži na stolu i Amadeus to vidi, podvije rep od straha, sav se sklupča od straha, gleda mene ali opet ide i uzme to sa stola. Nije izuzetak da uzgajivači afganistanaca imaju bravu na frižideru i moraju zaključavati ladice. Afgan se nauči upalit TV i svjetla ali ne zato što vi to hoćete nego jer on misli da je zapostavljen. Jer ako afgan hoće, može sve.

Njegov ponos je ogroman. Npr. ispod njegovog nivoa je da kada dođete kući da vas leti pozdraviti i žao vam je to. Afgan po vas ni okom nebaci i vi samo vidite da mu je drago da ste došli kući time što zavrti malo repom i nastavlja spavati. Moji afgani znaju puno toga uraditi. Daju lijevu i desnu šapu, sjede na zadnjim nogama a prednjim šapama prose, dižu se na zadnje noge i puno toga, ali samo ako imate nešto dobro. Bez toga neće uraditi ništa i kada se budete trudili.

Jednostavno afgan vas isprobava. Npr. ja kažem idi na mjesto i on dobro zna šta to znači. Kada hoće ide odmah ali kada odluči da neće ići na mjesto onda me gleda sa osmjehom na licu, ja se zaderem a on stoji, ja se trznem kao da hoću ustati, on se trzne ali stoji na mjestu i smije se vam u lice. Ja se trznem više kao da stvarno ustajem on uradi korak ali stalno stoji. Kada se već dignem i odlučim mu dati batine, treba mu sekunda i leži na svom mjestu i opet se vam smije u lice.



Što mi je jako smetalo kod afgana je da kada si ga htio pomaziti, nije pokazivao da me prepoznaje i to je bilo za mene teško jer kod jorkija sam naučena da mi pokazuju ljubav za dva sata pošto su u kući. Isto je bio problem nasu ženkicu naučiti vršiti nuždu napolju. Naš Amadeus je to savladao za dva dana, jer mu je bila motivacija keks ali na Šejti nepali ni keks ni batine. Naučili smo nju da kaže da hoće vani i ona to rekla a za trideset sekundi to uradila u kući. Bila je kažnjavana na mnogo načina i na kraju to završila po svome, počela pišati ležeći u svom krevetu tako da nije bila primjećena. Nanosila nam puno briga i kada smo se predali i sva kuća bila zamotana u igelitu ona je prestala to raditi iz dana u dan, jednostavno joj bilo dosta.
Naši afgani obožavaju izložbe i kada vide da se spremaju kavezi, ujutro i ne vrš nuždu iz straha da ne odemo bez njih i cijeli put na izložbu plaču od uzbuđenja. Kada izlažemo 600km daleko, dođemo na izložbu iscrpljeni od tog plača i od mog beskorisnog deranja na njih. Mnogi uzgajivači afganistanca bi i zamjerili moje metode odgoja koje su stvarno bile nekada dosta stroge ali rezultat je da imam jako sretne, flegmaticne i uvijek raspoložene pse. Čak ni naš veterinar nije vjerovao da afganistanci mogu biti ovakvi. Npr. moj Amadeus se stalno smije, to se mora vidjeti i on je stalno sretan. Inače, dosta hrtova su psihički labilni, razmaženi, i histerični. Meni su puno u odgoju pomogli naši jorci koji istuku Amadeusa dok trepneš i naši afgane su puno naučili od njih. Afganistanci su odlični čuvari i vjerujte da na svoj teritorij neće pustiti nikog. Tada laju i reže, skaču na auto a nekad i napadnu. Naš Amadeus je već istukao opasnu Cane Corso koja je završila pod stolom plačući, zamalo nije udavio psa lutalicu jer je taj pas izleteo na našu jorkširku koja se prepala i zaplakala. Amadeus se otrgnuo i poderao povodac samo da spasi svoju curicu-jorkija.



Moja prijatejlica o kojoj sam već pisala, jednom je ostavila djete staro pola godine u kolicima ispred radnje. Njen mužjak afgana je imao čitavo vrijeme uguranu glavu u kolica kod bebe i čuvao je.Onda je izašla iz radnje tuđa žena i prepala se da cuko ne ozlijedi dijete. Samo što je uhvatila za ručku od kolica, afganistanac je nju ugrizaoo za ruku tolikom snagom da joj je odkinuo cijeli mišić od ramena do lakta. I ovo je afganistanac.



Ja sam se spremala nekoliko godina za afgane, obilazila sam uzgajivačnice i pričala sa izlagačima. Kada su naša dva golijata došla u kuću, ja sam se pola godine lomila da li njih obožavam ili mrzim. Jednostavno sam na njih bila kratka. Sva moja iskustva sa cukama i odgojom su pala u vodu i ja sam bila nesretna. Tek kada sam se naučila poštovati njihovu licnost, pokazali su mi se afgani u cijeloj svojoj ljepoti i postali su moja droga. Jednostavno ova pasmina je izuzetna i ne može je imati svako. Čovjek koji očekuje potpunu poslušnost i slijepu odanost svog cuke, biće jako nesretan sa ovim cukom i cuko sa njime.Mislim da je savršena kombinacija u kući imati psa koji se ponaša kao tipičan pas /pudla, jezavčar, jork,labrador/ i afganistanac. Moji afganistanci su me puno naučili o toleranciji i o drugačijem pristupu prema cukama. Kao gazda imam svoje mane ali afgani mi ih tolerišu.

Afganistanaca je puno tipova ja preferiram afgane sa slikama ali ubro postavicu slike i drugih tipova da mate mogucnost porediti te pse. To sto sam pisala kod jorkia, vazi i ovde: Ovako afganistanca vidim licno ja, ako se neko neslaze moze to biti vrlo zanimliva diskuzija kako neko drugi vidi ovu pasminu. Nisam htela prepisivati clanke iz kniga i novina to mozete svi procitati. Nadam se da ce to ovako biti zanimlivije za sviju!!!



OPSTI IZGLED :
Afganistanski hrt daje dojam psa dostojanstvenog , ponosnog i orijentalnog izgleda udružujući snagu i brzinu.

GLAVA :
Prekrivena bujnom svilenom dlakom , ne previše uska sa izraženim potiljkom, njuška dugačka, vilice snažne.
OČI trokutaste i tamne , boje badema.
UŠI nisko usađene , dugačke i priljubljene uz glavu , prekrivene dugom svilenom dlakom.
VRAT snažan , dug (ali ne pretjerano) i ponosno drži glavu.

TIJELO :
LEĐNA LINIJA : Praktički ravna , umjereno duga , mišičava , sapi snažne lagano padajuće.
Grudni koš dubok , prsa široka , rebra dobro zasvođena , istaknuti i široki kutovi.

PREDNJE NOGE : Snažne sa čvrstim kostima , laktovi priljubljeni uz rebra (nesmiju biti na van niti na unutra) , šape velike dobro odlakane.

STRAŽNJE NOGE : Duge , sa velikom dužinom između bedara i koljena i kratkim razmakom između kolena i pete , dobro obrasle dlakom.

DLAKA : Na prednjem dijelu glave (njuška) kratka , lubanja , uši , noge i tijelo dobro odlakano , na leđima od grebena do korijena repa kratka (tzv. sedlo - tepih).

BOJA : Dozvoljene su sve boje i kombinacije boja.

VISINA : Mužjaci 68 - 75 cm. Ženke 63 - 69 cm.

TEŽINA : Mužjaci 27 - 32 kg. Ženke 23 - 26 kg.