POSTUPAK UDOMLJAVANJA

nemres vjerovat!!!koja igra...hahaha

Imam fotke, naravno, samo moram prokljuvit kako da ih zakačim ovamo...

Šta je doživio? Netko ga je UBIO TUKUĆI GA, eto šta je doživio! Doživotno je mrzio muškarce tvrdoga govora i ponašanja, jednom je moju mamu prevrnuo kada je pojurio na pružne radnike. Jadna mama se sva razbila, ali nije puštala lajnu jer je vidjela da će ih on izgristi, i da bi bilo pravnih konsekvenci.

A ja sam se pitala godinama da li bi on mene obranio da me tko napadne, tako je izgledao druželjubiv i SVELJUBAN.
Recimo, po njega su dolazila djeca iz obližnje osnovne škole da se igraju s njim za vrijeme velikog odmora! Pustili bi ga u školsko dvorište, i imali su ovakvu igru: oni su pretrčavali sa jedne penjalice na drugu, a on ih je u trku lovio! I kad bi kojeg ulovio, srušio bi ga i divlje režeći mu "ugrizao" vrat, a dijete ispod tog ogromnog crnog psa vrišti od smijeha. Onda ga pusti. NIJEDNO dijete ga se nije bojalo!!! A to jest izgledalo jezivo, sa strane...
S tim da ako dijete čučne, onda ga Rojs "ne vidi", glumi da je dijete nestalo, traži ga pa se i udalji, a kad se dijete digne i pojuri onda ga "ugleda" pa trk za njim. To je onaj "pik spas za mene".
Više puta, kad bi mi nestao, našla bih ga na nekom dječjem igralištu kako je organizirao tu istu igru. Djeca su ga razumjela.
Jednom mi je u Sloveniji nestajao, i onda sam ga našla kako igra tu igru sa slovenskim izviđačima. Oni su pretrčavali između 2 šatora.

I tako je jedna susjedica završila Osnovnu i upisala se u srednju školu na Gornjem gradu. Meni je Rojs i opet nestao, i taman sam se zabrinula za njega, kad evo nje, trči dolje s poderanom majicom i modricama na ruci, i plače! A Rojs za njom i čuva joj odstupnicu.
Odvela sam ju kući, dugo je trebalo da se smiri i kaže mi šta je bilo. Čekala je prijateljicu na klupi u parku da zajedno idu doma, a pao je mrak. Došla su četvorica huligana i napala ju. Njoj se od straha stisnulo grlo i nije mogla vikati u pomoć, samo se hrvala s njima.
I onda je iz mraka skočio Spasitelj: Rojs je skočio Glavnom napadaču na prsa i srušio ga, onak besno sa zubima na vratu, s njega na drugog a mala je pobjegla. Njena priča je zvučala tako strašno da smo idući dan išle gledati da li ima krvi na šljunku igrališta.
Tak da je odgovor: DA, TOČNO, Rojs bi me branio da me tko napao. Ali nije... Sjećam se nekih mračnih bajkera koji su me presreli u uličici (a Rojs maše repom) i naslonili se u smijehu jedan na drugog, pokazuju prstima u Rojsa i smiju se: "ON bi nju obranio od nas, hahaha, ON bi nju branio!"
...ali me nisu napali.

tazitazi je napisao/la:

, A NIZ OBRAZE MU TEKU SUZE!

Mada kažu da životinje ne plaču, i ja sam se uvjerila da to nije istina.

Lara je bila 12 godišnja kokerica. Nikada njie hodala na lajni pa tako ni taj dan. Uvijek je bila par koraka ispred - iza mene pa nisam ni obraćala posebnu pažnju na nju. Sve dok nisam skužila da smo se razdvojile. Sat vremena sam je ko sumanuta tražila putem koji smo prošle dok mi na kraju neke klinke nisu rekle da su je vidle kod zgrade od bivšeg dečka, pa su je odfurale k njemu. Odjurila sam do njega i našla je s njegovim starcima svu uplakanu. Doslovno su joj suze tekle niz lice.
Ljudi nisu mogli vjerovat.
Em da plače em da se snašla i došla do nihove zgrade...

joj,jadni rojs!kaj je on prozivio da se tak plakal??mozda i bolje ne znati...

imas koju slikicu od rojsa???

Noćas sam sanjala Rojsa, evo njegovih prvih pola godine definitivno ide pod ovu temu, naime što sve možete očekivati od udomljenih istraumatiziranih bića koja ne govore ljudski jezik:
Afganac Rojs je bio rođeni zafrkant, stvarno svi su ga voljeli; iako mi je bježao svakodnevno i smucao se satima i po gradu i po prirodi, ništa loše mu se nikad nije desilo. Jednostavno, kad si vidio tu njušku i iskričave oči koje smišljaju neku šalu, iako je imao 80 cm u leđima i bio crn kao ponoć, morao si ga voljeti.
Ali tih njegovih prvih 4 mjeseca kod mene!!!
Fizički se brzo oporavio, možda u mjesec dana. Imao je 4 godine i bio je u punoj snazi. Ali psihički!
Danima nije uopće spavao, pa ni ja. Naime svaki puta kad bi zaspao, počeo bi sanjati te svoje strašne snove. Ja nisam vjerovala da tako može biti, ali istina je: on sanja, i u snu plače kao malo dijete, ne cvili neko jeca i plače, A NIZ OBRAZE MU TEKU SUZE! Ne kapaju, nego teku, krupne, ljudske suze!
Pa ili bi se probudio uz urlik, ili jauk, ili bih ga ja probudila, i dugo dugo bih ga grlila i govorila mu da je sve u redu, a on je jecao, stvarno jecao i tresao se, i dugo je trebalo da se smiri. I onda bismo oboje zaspali, i začas opet isto! Tako da stvarno nas dvoje neznam koliko dana nismo spavali.
A nekad bi se probudio i grizao oko sebe. Imala sam spremnu deku koju bih omotala oko ruke i gurnula mu ruku u zube da ju grize. Inače bi valjda izgrizao mene, neznam. Trajalo je po par minuta tog bijesa dok nebi shvatio gdje je.
I na cesti je imao napade: lijepo se šetamo, kaska kraj mene, i najednom urlikne, skoči i padne na leđa, urla i grize oko sebe! Bila je zima i imala sam stari kaput podstavljen vatelinom, pa bih mu gurnula ruku među zube da me ne izgrize. Ljudi su se zgražali po cesti, šta ću im ja. Za par minuta bi se smirio i počeo plakati.
Meni se taj period nije činio dug, ali znam da mi je mama rekla: "Čuj, prošlo je 4 mjeseca; sad bi ti mogla i nešto drugo radit a ne samo brinut za Rojsa, ha?"
Jer nije dozvoljavao da se odvoji od mene. Doma me i pred WC-om čekao, a da izađem van bez njega-nema šansi. Prvo se bacao na vrata, a onda bi sjeo, stavio usta na "O" i počeo tuliti, i to gromoglasno.

A poslije... sam izvor radosti i života, kažem vam. Dan prije nego što je umro, i to u dubokoj starosti, pustila sam ga a on se tako izblesavio pred nekim ljudima da su me pitali koliko je staro ovo štene.

...a što je bio neposlušan!!! -do kraja!

Prekrasno...kako se psi i životinje vežu jedni za druge

isuse,jos brisem suze!!!

kakva lijepa prica o tazi i malome...

smrc...

jos,jos,jos pricica!!!

Ej: moja TAZI je definitivno bila POLJSKI HRT: pogledala sam fotke ovdje pod: vrste hrtova, i onaj žuti poljski hrt je isti-istacti!
S obzirom na to da u Hrvatskoj nije bilo poljskih hrtova, raspitivala sam se, znači da ju je izgubio (ostavio?) stranac. Lutala je do zime po rubnim neboderima N.Zagreba kraj Jakuševca, a tamo Poljaci prodaju kamp-opremu po povratku s mora.

A hrtica: ona je stvarno bila dresirana! Čak previše, ono: dresirana i preplašena do kostiju. Nikad nisam našla bivšeg vlasnika, možda je čak i stranac, budući da se izgubila krajem ljeta.
Kad mi je došla, toliko se za mene zalijepila da nije trebala lajna za šetnju; ona je hodala zalijepljena za mene tako da se nije usudila ni popišati ako ja ne stanem. Muškaraca se bojala, trebale su 2 godine da prvom muškarcu dozvoli da ju pomazi (a žene se nisu skidale s nje). Ako bi joj koji pas prišao, otjerala ga je, čak je i štene lupila zubima tako da mu je krv tekla iz njuške, nitko joj nije smio prići (prvo dulje vrijeme). Nakon više od pola godine rekla je jedan tihi: VAU i to smo slavili, jer smo već mislili da je nijema.
I onda, jednog dana, vidjela je mačku, zaletila se za njom, zgrabila ju za leđa, potrgala joj kičmu i sva sretna sjela kraj nje da čeka nagradu!
Sjećam se da sam bila u čizmama i da sam ju počela tući i tući i tući...i 48 sati nisam pričala s njom. Uglavnom nikada više nije potrčala za mačkom, a evidentno je da je na mačkama bila uvježbana za lov. Kasnije, kad smo se složile, znale smo ići zajedno na jahnje, i kad bi vidjela zeca odmah bi ga stigla, gurkala bi ga s njuškom i trčala cik-cak s njim, ali nikada, nikadanikadanikada nije više ugrizla.

Ali nije ona bila dresirana samo za to, ne ne!
Jednom, išle smo na Sljeme nekim čudnim putem, i ona se najednom ukopala, zuri u šumu i tiho me pita: CVIL? Nikog naokolo, ja velim: AJD IDI. I ona, u potpunoj tišini, odjuri u šumu. Ja se taman zabrinula, kad iz šume istrči SRNA i skoro mi se zabije u prsa!!! Srna skoro padne, skrene i odjuri, a Tazi dođe do mene po nagradu.
Krivolov?
To je radila fantastično, i uvijek u potpunoj tišini. Vidjela sam po zimi, kad nema lišća, šta radi: stigne srnu, i trči joj uz bok lagano poskakujući i gurkajući ju u vrat, tako da srna, izbezumljena, bježi u luku, i Tazi ju navede ravno na mene.
Ako kažem NE - onda ne.
Jednom sam ju u Sloveniji pustila, i ona ode u šumu, a ja na nesreću vidim da mi se približava lovac. O, ne! ZNAM da je zabranjeno hrta puštati u šumu, i sve to je u redu, mnogi hrtovi pregrizu tetive životinji, ali Tazi ne. I smišljam što ću reći, kad na mene iz šume istrče 3 srne! I Tazi po nagradu (pogladiti ju po glavi) Lovac dođe, i počne vaditi novce iz džepa. Izvadio je preko 3000 DM, i zvao me da idem s njim u banku po još, nikako mu objasniti da je to meni kućni ljubimac!

Ali bila je jalova (možda zbog onog pregladnjivanja u mladosti?). Parila sam ju s hrtovima, i uvijek lažna trudnoća. Onda sam ja zatrudnila. Bojali smo se da će Tazi biti ljubomorna, parili ju bezuspješno još jednom. Muž i ja smo kupili novi krevet za nas, a nju nekako ostavili na starom (za nas troje) i to je dobro primila, bila je već stara. Bili smo u trosobnom stanu. Ali kad smo donijeli bebu iz rodilišta, nitko nije bio sretniji od nje! Ona je valjda mislila da smo njoj donijeli neko mladunče, kad ga je toliko htjela!
Skakala je od sreće i lizala bebicu! Nekako je ipak prihvatila da je beba moja, ali dali smo joj da Malog izliže kad smo ga presvlačili, osim po licu, to ne. Kad bi Mali zakmečao, Tazi je uvijek prva stigla do njega; a kad bi se derao ja ga nisam mogla smiriti, ali Tazi je: samo bi došla, lizala ga po rukicama i gurkala s nosom, i on bi se smirio.
Kasnije, prva riječ koju je sin rekao je bila: "Tazi", a tek onda "mama" i "tata". Za njom je propuzao, zbog nje je prohodao. To je bilo ovako:
Imao je već 15 mjeseci, galopirao je na 4 noge i uopće nije imao namjere ići na 2; pa on je pas, ne? Bolilo ga je grlo i pio je sirup. Jednom je Tazi zacvilila pred ulaznim vratima, a on je mislio da ju boli grlo, i uzeo je s rukicama taj sirup, ali nikako ga nije mogao odnijeti k njoj na 3 noge. Ona je cvilila (ja sam se sakrila), i on je primio taj sirup s dve rukice i othodao kroz sobe do vrata da joj ga da. Tako je prohodao zbog nje.
Bilo je tu puno puno priča... Već sam previše odužila.
Na Nebo je otišla tiho i elegantno, kakva je uvijek i bila. Imam tu fotografiju, nje njen zadnji dan, samo da skužim kako se ovamo meću slike... Mali je imao 3,5 godine i znao je da Tazi sada izlazi iz tijela i ide na Nebo. U ove, skoro 2 godine, nema dana da Mali ne razgovara sa njom, telefornira si s njom, izađe na dvorište pa viče u nebo: TAZI! TAZI! i smije se jer ga ona čuje gore na Nebu, i zna da kada i on ostari i tijelo mu više nebude valjalo, da će ga gore čekati njegova Tazi.
Kada ga netko pita što je bilo s Tazi, on ozbiljno kaže: "Tijelo joj više nije valjalo i doktori ga nisu mogli popraviti, pa je izašla i čeka mene gore na nebu."

hahaha!koja prica!!!

(pod tuzno sam mislila na ex-vlasnike)

Afganac je prije bio izložbeni pas, jednom je nastupio i odmah pobijedio (jedan ex-vlasnik je imao papire), inače nije služio ničemu, osim zbijanju šala, inaćenju, nasmijavanju, ignoriranju, sakrivanju stvari, nedolasku na poziv i svemu onome čemu afganci služe. Da pišem knjigu o tome što je uradio bila bi i debela i smiješna! Uglavnom živio je tako kao pas za veselje, dok slučajno nije postao najbolji pas za čuvanje konja! Evo kako je to bilo:
Za rata smo konje vozili svako ljeto u Istru, Poreč, tamo ih iznajmljivati turistima da zaradimo za njih. Išlo je oko 15-20 konja. Kada sam prvi put povela Rojsa, to je bila katastrofa! On je sve konje razjurio i otjerao daleko od štale! Vraćali smo pare turistima, a kako bi se koji konj vratio, tako bi se Rojs izvukao iz ogrlice/špage/ruku i opet ga otjerao. Užas.
Zvala sam sve poznate i nepoznate, nudila velike novce da mi ga pričuvaju preko ljeta, ali ma kakvi, nitko ga nije htio. Vezali smo ga a on se razvezivao (tada smo ga prozvali HOUDINI) i otjerao konje, i tako punih 40 dana.
I onda, jednoga dana, baš smo konje utjerivali u ogradu nakon što su bili na pojilu, a Rojs se odvezao.
I u najboljem stilu utjerao konje u ogradu!!!
I otad je on sam upravljao sa krdom od 17 konja i par ždrebadi. Konjovlasnik (kaskader sa ugovorom za Jadran film) je uvijek imao 3-5 ovčarskih pasa za taj posao, a najednom je vidio da ovaj jedan jedini afganac radio sam bolje nego 5 ovčara! Nudio mi je konja za psa, ja rekoh: može, ali znaš da on to radi zbog mene, tebi neće...
Najesen sam bila taaako umorna i prljava da sam mu ostavila psa i otišla busom u Zagreb.
Ostao je sam s psom i konjima; nazivao me i pričao mi nevjerojatne stvari: afganac je za svakog konja imao drugi zvuk!!! Konji nemirno spavaju, stalno se odvezuju, provaljuju ogradu, nikad mira kraj njih. Čovjeku je trebalo 10 dana da shvati kako afganac navečer legne njemu pod prozor, a tako da vidi štalu i ogradu. I čitavu noć on mu javlja raznim glasovima šta se događa s konjima. "AF" znači da se Zeka odvezala i stoji kraj pojila; VU VU da su to samo ždrebad, vratiće se; VAVAVA da je Mara probila ogradu i vuče krdo za sobom, dakle diži se i juri samnom po konje!

Najednom me prestao zvati, pa zove a čujem da mulja, zabrinem se i kažem da ću doći po psa.
Dođem-i čujem cijelu priču!
Rojs je radio, radio i mene čekao, a kako je jesen došla ustanovio je da mene nema i da se mora snaći za ovu zimu, pa neće valjda kraj štale prezimiti! I digao se i otišao u obližnji gradić.
Čovjek je bio očajan, svugdje ga je tražio, u svakoj kući je bio - je, svi su ga vidjeli, obilazi, dobro izgleda, ali nitko nezna gdje je. I sve je kuće obišao osim vile na brežuljku, koja je pripadala nekim bogatim strancima. A mogao je znati da je Rojs baš tamo!
Došao je, onako bijedan, i na ta vrata.Gledai on kroz vrtne rešetke, baš oko podneva, a na terasu izlazi prekrasna žena u svilenom šlafroku, i kroz staklena vrata vidi njega-Rojsa-kako leži na kauču i zijeva! Pojuri unutra, a Rojs, čim ga spazi, pobjegne! Žena digne dreku, čovjek se ispričava, objasni na njemačkom da je to njegov pas: "vidite da je moj, pobjegao je čim me je prepoznao!" I gospođa mu nebi dala psa da joj nije ispričao sve o psu i o meni, koja sutra dolazim, i vidjela je da priča nemože biti nego istinita.
I tako je stalno bilo sa njim...

Afganistanski hrt, čuvar jahaćih konja!

Ali priče nisu tužne!!! Sa afgancem sam živjela predivnih 8 godina, a sa (poljskom?) hrticom 10!!! Čim su se oporavili (afganac za oko 6 mjeseci, a hrtici je trebalo pune 3 godine da se, hm, popuni u normalu) postali su najdivniji i najsretniji psi na svijetu! Nevjerojatno je to da su se psi našli u takvom stanju tu, u Zagrebu...

ajme kako ljepa prica(sa tvojom princezom!!!)

ovo drugo je jako tuzno i stvarno nemam rijeci!

tebi svaka cast kaj si tom jadnom peseku dala sansu!i nadam se da ce uskoro biti jos prica, ali onda o "novom" hrticu....drzim fige...

Za vas sto ste pruzili srecan zivot tih divnih stvorenja,sto ste velike duse,puni ljubavi i spasili ste ih.

ej tazi,lijepo da si dosla.Jako lijepe ali i tuzne price nam donosis,no vec smo se navikli na to!
Nadam se da ce nam se Lucie uskoro javiti sa slikicama hrta pa ces uskoro spasiti novu dusu i biti ponovno sretna sa svojim psom

a ja se rasplakah na tvoj....

Točno su takvi kako piše Lucie...
Rasplakah se na njen text...

Mog prvog psa-odraslog afganca-donijeli smo frend i ja u moju sobu (on je imao psa, ja ne). Odmah smo zvali veterinara, i taj je ustanovio da je pas bio iscipelaren do te mjere da ga je čovjek ostavio misleći da je mrtav - razbijeni bubrezi, izljev krvi u mozak itd., ali začudo, osim doljnje vilice, niti jedna kost nije bila slomljena, samo nije mogao hodati od udaraca... Vet. mu je dao 50% šanse da će preživjeti, od toga 50% da će biti normalan. Od tih bijednih 25% šansi bila sam blagoslovljena psom koji bi i kralju bio na ponos, a bio je sam izvor sreće i života. Živjeli smo u uzajamnoj ljubavi i poštovanju punih 8 godina. Priznajem da je bio inatljiv i sve drugo što afganca i čini afgancem, al ja sam baš to kod njega voljela. Kasnije sam pronašla 6 bivših vlasnika; svakome je on bio prvi hrt i nakon par mjeseci su ga davali dalje, kad bi vidjeli da se on neće promijeniti i pretvoriti recimo u ovčara. Zadnjeg vlasnika neznam (i bolje da ne).
Za pun oporavak mu je bilo dosta 6 mjeseci moje apsolutne pažnje i brige (pala godinu na faxu, al šta mari...), jedino sam mu 8 godina kuhala, mogao je jesti samo mekano.
Ja se od njegovog odlaska 1995. još uvijek oporavljam.

Nisam htjela kupiti sljedećeg hrta, jer sam znala da ću ga naći. I zaista, već za par mjeseci javili su mi da Novim Zagrebom luta kuja, vjerojatno hrtica, ili je baš tako jako mršava. Bila je hrtica! Bila je plaha, uglavnom je kopala po kantama za smeće i spavala ispod stepenica nebodera, čudo da ju nitko nije uzeo skoro pola godine.
Odmah sam ju prozvala "Princeza na zrnu graška" - jeste li i vi imali tu slikovnicu? Dovela sam ju pregladnjelu, prljavu, jadnu, veterinar je rekao: "sad ju nahrani i uginut će", i dao mi dijetu za nju: 5 puta dnevno po malu zdjelicu riže s kuhanim mesom, od lakšeg mesa na jače. Može, navikla sam kuhati psu. Proprala sam ju i uvela u svoju sobu. Ponudila sam joj da legne na ovčje krzno na 2 tepiha. Ona proba leći, pa jauče: tvrdo joj je. Dobro, onda smiješ na fotelju, pozovem ju. Popne se ona na fotelju, provrti, siđe: tvrdo joj je. Onda se ona prošeće, pregleda sve, dođe do mog kreveta i stavi šapu na njega, i pita me: "A mogu li tu?" Ma možeš, princezo moja! I tako je ostala na krevetu punih 10 godina.
Za one koji nisu imali slikovnicu: jedne noći, za oluje, na vrata dvorca je pokucala skroz pokisla i preglednila djevojka, i rekla da je princeza. Nahranili su ju, obukli, i dali joj da spava na 10 mekih perina, a ispod su metnuli zrno graška. I pitaju ju ujutro kako je spavala. "Grozno, cijelu noć sam se mučila, nešto je bilo ispod perina.", kaže ona. I tako su znali da nije lagala, da je zaista princeza.

ja vjerujem da ce ljudi prepoznati u ovim zivotinjama velikog ljubimca i da ce im pomoći ostvariti dostojan život.Jos puno stvari treba pripremiti za dolazak i nikuda ne zurimo tako da ljudi sada sve posmatraju ,a kad bude riječ o konkrtnim ljubimcima koji traze dom naći će se dobre duše.
Bravo Lucie,samo ti nas dobro informiraj,jedva cekamo nastavak priče

nece ostati pusto pricanje ako damo sve od sebe!

Daj boze da bude dovoljno ljudi koji bi usvojili i da se prijave,meni nije problem svima posebno da objasnjavam i posecujem nove domove,vodim statistiku,pomazem u svemu i svacemu...Samo da bude,da ne ostane samo na pusto pricanje.

Ja cu ovo sto si napisala prebaciti na nas forum i prevesti,jer puno me ljudi prepitivaju (mnogu bas i ne razume dobro hrvatski ) ,a postavice ovde pitanja ukoliko su zainteresovani za usvajanje. Mislim da je tako najbolje,jer zasad izigravam pokvareni telefon!

sto s etice troskova. vec sam napisala sve kosta mnogo mnogo para. ali nebrinite nisu tu novi vlatsnici od toga da nekome pate godisnji. Cena koju uplati buduci vlastnike je nekde oko 15O eura + korpa za peseka(brnjica).

Jeste to puno para ali vjerujte imati hrta nije jeftina stvar. kvalitetna hrana, veterinarska briga to sve nije sala i jako to nisu nemoguce cifre.

Neke pare na transport nam uvjek pomogne naci azil i nesto sponzori. vec se nam i desilo da neko dodje i dadne 5O i 1OO eura samo onako na telefone i troskove. Je to jako divan gest i sve se samo gura u adopcie.

Licno mene organizacia adopce kosta mnogo novca, mnogo zivaca i briga. i kada se sebe zapitam ZASTO TO RADIM? STO MI TO TREBA da pored privatnog posla i mojih pesa radim ovo. dodje moj spaseni irac, ugura glavu u krilu, pogleda me onim ocima u kojima s evidi kros sta sve prosao i ja ZNAM da sve to zestoko vredi i ima smisla.

Kada dodjete do mjesta preuzimanja:

vas pas ce biti istraumiran i jako umoran od puta. Tako d ankeo skace i laje i rezi, neko samo strplivo ceka i neko podvija rep i trese se. to nisu stvarni psi. to su psi koji u kavezu bez hrane proputovali 4O sati i neizvestnost.
Sigurno sebi dajte vreme. transport nije o tome uzeti psa i trcati na posao.

Uzimet peseka, mazite ga, hranite sve keksicima i slusajt emnogo informacija sve j eto jako bitno. jos se nam nije desilo da bi pas bio agresivan prema vlatsniku ili prema ljudima. ali dobro je doci bez djece i bez pasa. jer to sve c ebiuti za peseka novo pa polako na njega.

PAs ce sa vama jako smireno ulaziti u auto i odlaziti u novu kucu. Adoptirani pas NESMIJE biti smesten vani u boxu i jako exkluzivan s agrijanjem, adoptirani grey treba ljude, ljubav i paznju.
Pustite ga kuci ako imate djecu smirite njih pas treba vreme, ostale pse i macke zatvorite. Adoptirani hrt treba vreme da ponjusi sve da obidje. je jako gladan. pa mu brigete namocite i davajte mu njih po malim kolicinama da nedodje do torzije stomaka ili da se neudavi.

Kada pas jede dajte mu da se odmori, ja sam Willa natjerala da legne na gauc i od se iz njega nije hteo dizati sedmicama jer odjednom nesto tako udobno i mekano to nije doziveo.

PAs nece spavati, sve ce posmatrati. mazite ga i pricajte na njega. siurno uzmite dva tri dana godisnjeg. PAs ce disati i ubrzano kao da trci. nemojte otvarati prozore neisklucivajte grijanje. nij emu vruce samo je zestoko nervozan. nezna sta ga ceka.

Nakon nekoliko sati pustite djecu da ga doceka, sednete pored njega i mazite ga. on ce od prvih minuta vam vjeroovati osjetite to da ima u vas povjerenje. ako imate male peseke pustit enjih. Morate sada biti jako pazlivi. greyhound iz trka je lovac. tako da cim doleti mali peseki i njusice ga mozda ce grey zarezati, odmah recite NESMIJES. i pricajte mu. mora grey videti da vi njih volite i d aoni su vasi kao i on. mazite ga stalno. nemojte zajedno davati hranu. ne jos. pricamo o prvom danu.

Uopste prve dane su jako vazne. moze vam doci grey koji ce vase male peseke obozavati rvog trena i moze vam doci pas koji c ebiti oprezan mozd ai malo agresivan. Prva dva mjeseca nisam moje jorkice ostavila s anjim nasamo i d aidem u WC ili d aidem uzeti postu. Nije pokazivao nikaku agresivnost kada neracunam nekoliko puta zarezanje ali za svaku sigurnost. grey je brz i snazan. moglo bi biti kasn za sve i zato je vazno misliti unapred. nekosta vas nista zatvoriti vas emale pse u drugu sobu odraditi svve sto je potrebno i opet njih pustiti. To vazi i za bastu. morat epazlivo. kuci vas grey moze voljeti vas emale pse napolju njih moze svatiti kao mamac. SAMO PAZLIVO.

Nakon tri mjeseca sam znala sta i kako i pustal sam jorkie sa wilom i na vastu i u kuci same i znam da s enista nece desiti. pricam samo o pazlivosti. jer sve lose sta se desi je smao vasa greska sto niste predpstavljali i niste bili spremeni.

ako imate velikog psa ili pse. upoznavanje napravite malo drugcije. kada se grey najede i malo odspava. uzime ta ga u setnju i vase velke pse takodje. vazn je da prvi susret pocine na nepoznatoj zemlji. da vas pas nemora braniti teritorii i da vas grey se neoseti na njegovom teritoriu. idite u setnju i verujem d apeseke ce se dobro skompati. inace ja sam velike pse nakon prvih dana pustala. hocete zarezati hocete s epotuci ma hajde sravnajte to sve medu sobom i bice ok i bilo ok.

nastavak sledi

klasican postupak adopcie:

azil kde je pas smesten nam posalje sliku kde je osnovni profil peseka. koliko je star dali ima neke ozbilne zdrastvene probleme, dlai voli djecu dali voli pse ili macke. SAV TAJ PROFIL je samo oblik profila i nemozete ga uzimati za gotovo. nekada neke udruge voli psa namsinkati da se mrzo uzme ali to nije fer. taj profil se stvara na peseku koji je pod stresom dosao u azil treba svatiti da svaki pesek treba mnogo vremena i profil uzimate uvjek informativno ali ne za gotovo.

na osnovu toga zaberete peseka, ljudi koji su zaduzeni za transporta va smoraju provjeriti, pricati sa vama razmjeniti mailove postavljaju vam pitanja nekada i licn apitanja ali treba svatati da ti ljudi su za tog pesek azaduzeni i vazno je da pas nesluzi kao igracka ali da je udomljen zauvjek uz srecu psa i vasu.

kada sve je slozeno, dogovoreno vi zarezvisete peseka. platite unapred pare za troskove. jer sv eto je mnogoskupo i treb aunapred da znajuljudi d anecete razmsileti u zadnjem trenutku, cetso s eto desava dok se nepoloze pare na drvo.
I psole cekate kada se napravi transport. nevidite puno pols akoji se desava za svim time i moze se desiti da planirani transport u maju stgne 1O juna. trba biti strpliv i pas stize i vama pocinu zanimlive trenutke novog zivota.

to je sva adopcia.

napisacu vam polako sve kako se pas sponasa na sta sve je treba obratiti paznju.