LURE COURSING(dobra strana utrka)

evo, linka sa slovenskog kluba hrtova za Lure:

http://www.hrti.si/coursing/index.html

i evo, opcenitog za taj klub gdje mozete provjeravati dogadjanja:

http://www.hrti.si/slo/novice.html

Ja na Ksaveru i na Britanskom trgu viđam jedan par avganistanaca ( to je isti par viđen na dvije lokacije )...
Predivnih li životinja
Frendica mi ima 3 irca , evo , već smo nabrojali popriličan broj hrtića...
Što se onda čeka sa lureom u Hrv???

kuze se definitivno!!!!

jane:naci cemo se jednom svi skupa,pa ti dofuraj muza...ostatak ce obaviti hrtici...hehehe

TORA je napisao/la:

definitivno se odmah "kliknu" !
moj Peppe se boji svih pasa ali kada vidi hrta strah nestaje!

Pa ne moj baš tako, moje Koni se nije uplašio a ona je zbilja daleko od i nalik na hrta

Ma da, fakat se skuže.

Jooooj ljudi, već godinama obrađujem muža da kupimo pudlu, kak da mu sad objasnim da ja potajno hofiram s hrtovima ???

A sisterica mi je lijepo govorila " jednom hrt - uvijek hrt " ne nisam joj vjerovala, sad kad nam se obitelj povećala za malu vipeticu, toliko mi se uvukla pod kožu da mi je poljuljala sve prijašnje stavove kaj se tiče pasmina

definitivno se odmah "kliknu" !
moj Peppe se boji svih pasa ali kada vidi hrta strah nestaje! to je to! oni odmah formiraju copor i u trk!
ja se nebih brinula!

za sada imamo:

6 whippeta i jos pozovemo klub hrtova...vidjela sam jednog greya tj.nju neki dan kod Dzamije...ima hrtova na trgu francuske....i eto ti ga, 30 nas je ziher!!!

Po mome iskustvu medzusobno hrtovsko druzenje je bez nekih nesuglasica,oni kad se vide jedva docekaju da se izludiraju i istrce.Valjda se prepoznaju i sebi kazu:Hvala bogu isti kao ja mogu sad da imam partnera ravnog meni!
To je bar moj utisak,kako su moji reagovali susretima ostalih hrtova(ne samo acganca).

Sad afganaca nema ni za lijek... Vidim jednog godišnje, u stvari nisam vidjela nijednog par godina. Bilo je jako teško u ratu imati afganca, počne uzbuna a on se zaigrao i neda se uhvatit... Taj prvi susret smo napravili na južnoj strani Jadranskog mosta pa prema tamo, dalje od Zagreba, ali to više nije tako idealno kao onda, gradi se.
Neznam kakvi su drugi hrtovi, kakvi bi bili u toj situaciji; da li bi se odmah išli družiti bez svađe?

fakat!

stize nam lepo vrijeme, ajmo se svi naci i uzivati u toj ljepoti!

"Našli smo se još svega 2-3 puta, a onda je počeo rat.
Koja glupost, jelda?"

no, to ne znaci da nemozemo ponovo to napraviti....

Koj dozivljaj,ja sma odma napravila film u glavi kako je to izgledalo.

Al ste me nsamijali... Ispričat ću vam priču (fotografija nemam)
U jesen 1989. smo prijateljica i ja odlučile okupiti hrtove grada Zagreba, i to smo učinile jednostavno tako da smo, šečući naše hrtove, svakom vlasniku afganistanskoga hrta dali pozivnicu da dođe određeni dan na južnu stranu Save.
Došao je i taj dan i sat. Ljudi moji: kraj Save je stajalo, u punoj ljepoti, 17 afganistanskih hrtova!!!
I šta sad?!
Odlučili smo ih pustiti, pa šta bude-bude!

Čulo se 17 KLIK-ova i 17 afganaca se našlo slobodno na livadi!!!
Jedan (bijeli) je skočio u Savu, izašao i uvaljao se u pijesak. Taj je bio odmah odveden.
Ali ostali!!! Nisu se ni poigrali, a već su formirali čopor i počeli juriti naokolo!
Kao da si pustio LETEĆE TEPIHE!
Svaki poseban, drukčiji, a opet svi s iste planete (ne s ove).
Jedni su stvarno polegli i za ozbiljno davali sve od sebe, drugi se se klackali, zezali, ali sve u svemu taj čopor je jurio u nekom kilometru oko nas. A mi-mi smo stajali i šutili, dugo (što je neobično ponašanje za ljudski čopor). Stajali i punili oči tim prizorom. Još uvijek su mi pune.
I tako dugo: oni jure, mi gledamo i šutimo, zadivljeni.

Onda smo se osuli u brbljajuće grupice, mi i psi.
Našli smo se još svega 2-3 puta, a onda je počeo rat.
Koja glupost, jelda?

ja nemam sta da dodam na ovaj divni text osim da bi svi to trebali probati koji imaju hrtove. na manjim lurevima idu i druge pasmine tako da je u sloveniji trcao i golden ! bio je medeni ali nije mu se bas dalo. mozda je to velika cijena za nesto sto se psu mozda nece svidjeti ali zabavno je. nas Ballo je prvo napadao svog partnera ali htio se igrati i nikad prije nije trcao na lureu pa nije znao sto i kako. cim bude prvi slijedeci ide i Peppe, naravno bez ocjenjivanja, samo da malo proba, a tako ce i Baloo sam, da ne ometa druge!

zna li tko koja je cijena tog stroja? u zg su iz kluba hrtova planirali nabaviti ga ali su rekli da je jako skup...

kristijan je napisao/la:

Noor jel vi u Makedoniji sudjelujete u takvim manifestacijama!Mora da je to jedno lijepo i zanimljivo druženje

Kod nas nazalost hrtovi se broje na prstima,stvarno je malo ljudi koji cuvaju,a mi smo jedini registrirani kennel za hrtove u MK.
Na nasu ogromnu zalost kod nas coursing-a nema,nesto smo se dogovarali sa Bugarskim clubom,ali nemamo jos informacije da ce biti uskoro.

kristijane onda to sigurno dolazim da vidim. i dovucemo i knige rekorda da zabiljeze tu tvoju trku na biciklu

btw hvala za pohvalu ima jos mnogo sto postavim

Woow,sjajan text!Bravo Lucie
Tako cemo i mi u Hrvatskoj organizirati coursing.Ja cu zavezati vrećicu za bicikl i juriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiššššš!

Nastavak price o coursingu

Njemacka sudja bila odusevljena i kaze d abi od nej odmah dobio pun broj poena. Ali tu bio trening kde su sudja prisustvovali ali kde se bodove nedodjelivali. Sada su bili na redu drugi i mi smo odmarali do poslepodne. Psi su lezali po foteljima i uzivali amadeus kao pravi muskarac. Napravio veliku akciju i u trenutku zaspao tvrdim snom nije mu smetalo da su oko njega nosali hranu da su ga prekoracivali spavo kao top. Cim se naspavo opet krenuo u pravu akciju.
Mi ljudi smo odmarali po nasem. Vruce vino, cigare i mnogo prica naravno ne o kinu i pozoristama ali doslo na izlozbe propozicije, sudje i veterinare. Tu nije bilo igre kao nepoznajemo sudje nesmesmo s anjoima pricati svi smo sjedeli u velikoj sali i pricao svako sa svakim. Bila j emnogo predivna atmnosfera svi su pomagali jedni drugima tu sa kavezom sa dekicom sa autom koji se zakacio u snegu. Bas sam bila puna ocekivanje dali takmicenje i pobjede tu divnu atmosferu uniste.



Kada se psi naspavali odmorili i dosta napili voda je tu mnogo vazna. Dosli su poslepodnevni treninzi. Amadeus bio mnogo sporiji ovaj put ali videlo se da i on pocao razmisljati kde leti mamac i ne samo ga ufatiti. U cilj su stigli u istom trenutku sa sestrom uz veliku srecu gazdarice ali nazalost Bohunka kako se zove madieva sestra opet jadna nemá sancu da zgrabi mamac pa kada sam zakacila madija tek nju opet pokazivali d auospte moze skociti na njega i zgrabiti ga i pokazati st aznaci zagrizti . jako to jos nisam spomenula zagrizti sa korpom znaci svom snagum njusku gurati u mamc i udarati sapama.



Viliem drugi trening trcao sa Lionem sto je isto adoptirani lurcer /mix grey galgo/ iz njemacke oba dvoje su stalno trcala kao trkacki psi nerazmisljali samo ufatiti mamac i veliki sok kada mamc krenuo sa devedesat stepena u drugom pravcu. Viliem ali s abrzim partnerom je pokazivao snagu i rat i bio tako brz da je dah stao. Inace grejovi su dosta rjetki na coursincima jer coursing kvari trkacke instinkte. Psu s eto dopada mnogo vise je to zanimlivije nego obicni oval pa samo ljudi poput méně koji uzivaju i njihovj slobodi obilaze ovake coursinge.



Svi pametni su věc imali rezervisane hotele u konjskom klubu ili u hotelim apokraj. Ja pocetnica nista tako nisam imala i navecer i ja oci drzala tesko pa nisam ni isla opening party ali isli smo pravac krevet. 4 kilometra od kluba sam naisla na ulicu koja bila puna hotela i pansiona i smestili smo se u divnom hotelu koje bio za smesnu cenu da ste u toku za apartman s apsima sam platila 18 eura naravno sa doruckom




Na parkingu kod hotela je bio pas cuvar svi koji znate amadea bi ste ocekivali d apas s epenje na zadnj enoge laje i zeli rastrgati psa na komade. Ne tog dana izmoren pas dosao u sobu svako od nih pojeli pola zdjele i zaspali na pola koraka. Ja se smestila kod TV i i nakon prvih deset minuta sam bilo OFF. Ovako umornu se nepamtim ni kada osisam 15 pasa u jednom danu.



u jutru bilo jako tesko njih dignuti iz kreveta

U subotu smo ustali u nas prvi takmicarski dan. Imala sam divnu mogucnost, zahvalujic epidemiama gripe, da gledam coursing iza zavesa. Trebala sam biti na mjestu věc u 7 sati da pomognem oko organizacije. Pse sam ostavila odmarati na hotelu i isla raditi. Bili su to jako popularne i „zestoko“ zanimlive stvari. Poput ravnanje kataloga do svakoj kesi dati odredeni roj poklona i plasticnih kesa za kupljenje ismeta i tako ali sta s emoze i to je coursing. Oko devět su věc poceli hodati na prijavu prvi takmicari, uglavnom sve isto kao na izlozbi veterinarna kontrola bila smao dopunjena o detailni pregled nogou da psi nemaju otecene zglobove ili nemaju neke rane. Placenje brzinsko pregledavanja kataloga.



veterinarne preglede



Svi su se jako prijatelski zabvaljal nije bilo ogovaranja nije bilo stela i nije bilo grupa gle sa ostalima nepricamo. Jednostavno velika sala kde su ljudi doruckovali pricali i strplivo cekali kada se na tabli pojave brve brojke. Brojke su znacile koja trka se trci i koja třeba da se pripremi. Da mogu lepse raditi i koncentrisati greji su trcali prvi i amadeus medju prvim aafganima. Viliem dotrcao predivno jako elegantno i brzo i samo su mu smanjili brojeve za to da nerazmislaja ali sledi mamac, sto njemack asudja rekla je normalno kod trkackog greyhounda.

Prosetala sam ga nazad i smestila u sali na sjedicte jer kavez nije hteo vjerovatno lose uspomene pa smo metli deku i ljudi kod PC da ga pricuvaju. I to věc madi dobio svoju bjelu boju svoju novu korpu i isli smo. Amadeus sav sretan nece da njusi i vuce kao da je haski sao da sto prije stigemo. Ne samo on imao ugrijane misice ali ja sam bila sva oznojena toliko kretanja u tako dubogom snegu ali sta s emoze zrtva je zrtve. Smjestili smo se na ulazku i cekali smo. Amadeus vristao od muke sto mu nedam da ide i zablavljao okolinu. Na ulazku nas poredali na sedlistu sto znaci dve zene jedna pregleda cipove i tetovir broje d anedodje do nesporozuma ili varanja i druga obezbedi da je preprema trka i brojke tacno koje trebaju.
amadeus



Amadeus krenuo sa Justinom T gandamakom. Amadeus je mnogo vetsi od njega i jako je to gandamak ali oba su to izlozbena psa. Amadeus leti svom sangom stalno 1O metra před justinom. I mamac zgrabi sa snagom i sa rezanjem jada justin ni nemoze da ponjusi z ato smo dostali pun broj poena i naravno kde nam poene falile. Opet moj pas nerazmislja i nesskracuje si stazu. Jadna ja s abrzim psima bez mozga.

opet madi


Amadeus po obicaj odmah zaspao i ja na veliku srecu saznala da idem do sedlista . sto je bilo mnogo zanimlivo pratiti profesionalce, pricati s aljudima i steknuti nova poznanstva ali stajati na minus 5 stojite na jednom mjestu stojite na snegu nemá WC nemá nista i mozete samo traziti vino. Nakon 6 sati sam imala noge led leden i sva sretna sam bila kada sam cula da trebam pripremiti pse na drugo kolo.

sedliste:


Psi su se divno odmorili i napili i opet puni snaga su stajali na startu kao bjeli mi opet na ljevo. Vili je trcao ovaj put sa lancherom adoptiranim iz njemacke prije godinu dana. Pa oba dva brza i oba dva veoma nepametna. Viliem ali stigao opet prvi i jako iskrneo za dlaku je to bilo. Od svih greyhounda viliem dobio najvetsi broj poena .

No nazalost nije dobio CACIL titulu je ova titula ima dva uslova. Broj pasa mora biti vetsi od 6 pasa i psi moraju doloziti titulu iz CACIB izlozbe sto kastrirani viliem nikada nece doloziti. Ipak je viliem dobio svoj prvi pehar. I dobio nepriznani titul CACIT. Ipak ni pehar ni titula nije bilo vredno njegovg osmeha njegove srece i njegove profesionalnosti sa kojom se on nosao livadom i restoranom. Drugo kolo trcao amadeus sa nekim crnim psom kojeg ime. Pa sbio mnogo brzi i mnogo spretnii ali amadeus s eborio do zadnjeg trena i mamac je odbranio na kraju i neda stoji na njemu i ti ga uzmi jako smes kada imas dvadeset kila.



Na kraju vlastnica od bohunke se ufatila posla u sedlistu i ja mogla napokon ici u vrucu prostoriju i ostatak dana samo mjenjati brojek na tabli i racunati poene.

Navecer svi izmoreni smo ipak isli u kafanu kde se svi hvalili kde se dodjelivali diplome i pehare i nikakve poraze i pobjede nisu promjenili tako ugodnu atmosferu. Niko s enije osjetio osramocen. Kome zbrisao pas svi smo ga fatali i pomagali jedni drugome. Ja sam bila spretnas i imala sam pudere na zaustavljanje krvarenja i masti i hanzaplasti. Nisu to bili neke velike ozlede ali tu kandza tu ogrebana noga od snega i leda. I svi su pomagali jedni drugima ko nije znao rjec pricao rukama nogama i bilo je to predivno.

ovako skuterom se nateze mamac i isto se desi da casto pukne pa s emora po njega zavazati i opet se ide dalje



Tu sam svatila da coursing nije o pobjedama corsing je o divnom vremenu provedenom s apsima i sa bolestnicima poput méně. I taj koji izgubi tog dana i taj ko ima najmanji broj poena zna da je proveo predivan dan sa psima i da istracao i umorio pse na 7 dana. To je jako vredno.
ne samo ljudi se druzili u kafani



Oko ponoci kada smo věc pojacali diskusije i pojacali smeh i pocelo se pjevati sam natovaraila pospane i umorne momke i vratila se na hotel. Ovaj put TV nisam ni palila. I psi? Ti nisu isli ni ještě tek u jutru sam cula kako se bore oko zdjela.

U nedjelju smo trebali odmarati. Jer na redu su bile nepriznate pasmine, vukodavovi i saluki. Ipak su dosli ljudi koji su platili treninge i falio sparing partner pa moji momci sa velikim odusevljenjim su izigrali sparing partnera do licencija. Tako da su se jos oprostili u trci. U nedjelju nismo cekali vise na dodjelivanja pehara natovarila sam jeepy opet po krov i krenuli 2OO km nazad kuci. Do srede sam hodala momke kontrolisati dali disu dali su zivi i setnja po parku nebi vjerovala da moji psi znaju tako brzo piskiti i pozure me kuci.

U ponedjeljak viliem imao dosta natecene zglobove pa smo odmah pozurili kod veta na pregled jednostavno za svaki slucaj. Saznali smo da coursing je poznat po tome to nije lagana staza na trkama. Isli smo ipak kod najboleg ortopeda u ceskoj koji se njegovim zglobovima posvetio i rekao nam jasno da pas ce imati reumatisam i artritis kao svi trkaci psi i rekao da jako zelim to najbolje za njega pa Alavis MMS celog zivota cu mu davati i rekao da za tog psa nije kazna malko natecene zglobovi ali oduzeti mu trke i takmicenje bi bilo uzas za njega. Pa me je smirio da viliemu nemogu nastetiti i odmah sam nas uclanila u coursing club i u aprilu idemo na prave trke zavrsiti licenciju i takmiciti se na stazi.

Sve mi jasno d amoj amadeus nece biti neki takmicar vjerovatno dok on se razgleda pravi trkacki afgani budu na kraju staze ali jako to znaci srecu i predivno provedeno vreme mi cemo obilaziti sve te trke.
Jako bi bio neko zainteresovan medjunarodni coursing i CACIL titule ce se odrzati u julu u gradu ČESKÉ BUDEJOVICE.



tu s evidi razlika u brzini medju trkackim greyom i izlozbenim lepotanom od Jetsa i tu na slici s evidi te velike razlike fizicke

prije godinu dana sam pisala ovaj text za ljubimce forum. mnogo toga mi je sada smesno nakon godine dan na trkama i coursingu ali mislim da je to dobar text i moze pomoci onima koji se tek upustaju u tu avanturu

nas prvi stvarni coursing

Sve osim izlozbe sam dugo smatrala dosadnim. Kada smo nekde prije godinu dana isli na coursing iz kafane nisam se ni digla i samo sam slusala kako to mojim psima islo ili nije islo i sjedela sam i razmjenivala iskustve kde i kako i na koga izlagati. Nakraju su mi dali trening kartu koju sam odmah izagubila. I iskreno nije mi zanimalo sta kako i kde. Bilo divno da se psi istracali moj tata bio ponosan i zadovoljan nasim hrtovima i oni su spavali dva dana. Slicna iskustva sam dozivjela i sa trkama i život isao dalje.

Svi ali znate da prije maltene dva mjesece nam stigao novi clan copora Wiliem. Jako je poravnao moje svatanje zivota i pogotovo zivota sa psima. Izlozbene titule su jako lepe ali pored Wiliemove patnje sve te titule gubi sjaj.

Svi strucnjaci su rekli da Wiliem bi bio jako sretan da opet fata mamac i kada je ziveo za to da ce to obozavati.Viliem ukrao moje srdce potpuno i neocekivano i smiselm naseg zivota je postao usreciti ga. Pa ovako sjedim na sampion sampiona i dodje prica na coursig. Pa ja odmah pitam i slusam. Nista nerazumjem oko usiju mi idu rjeci licencije, dve trke, trava i sneg dobar teren los teren. Ma nista se nekuzim. To ali je nesto sto mrzim jako nesto nesvatam. Pa sam krenula potraznjom kde coursing i kako doci. I sasvim slucajno naletim na najvetsi coursing club u ceskoj koji slucajno vodi zena koja uzgojila mog Amadea. Ona sva sretna da ce videti amadea se posvetila mom neznanju mnogo dana. Dogovorili smo se da cemo doci na treninge i da vidimo hoceli nam se uopste svidjeti.

No medju tim zove me ta zena koja se zove Beata i odmah mi saopstava. Da bi bila steta neiskoristiti vreme i da nas prijavila i na treninge i na licencije i na takmicenje. Joj jadna ja osim toga da trebam uzeti pse nista ali krecem u avanturu coursinga. Mozda sve ovo vam ce biti smesno onda se nasmijte i recite joj luce glupaca ili vam mozda sve ce pomoci da i vi krenete na coursing jednog dana. Izetcu dozivljaje od poda

Coursing kde smo isli odrzava coursing SEB:

CACIL Marianske lazne je medjunarodno takmicenje pasa. Prijaviti se moze svaki pas koji ima coursing licenciju. CACIL je titula FCI i moze nju dobiti pas sa najvetsim brojem poena jako pas moze dolziti ocjenu iz bilo kakve medjunardne izlozbe i moze to biti i cetvorka moze dobiti titula CACIL FCI titula jako to pas nemá onda s etakmici kao nepriznata pasmina ili mjesanac i takmici se o titulu CACIT. To samo ukratko malo o svemu.
Marianske lazne su poznate po dosta tezkom terenu teren je uz brdo medju drvecem sa dosta krivina i na kraju niz brdica. Bas teren za profesionalce.

Kada sam na sajtu videla da dolaze iskustni takmicari iz belgije, francuzke, njemacke, svicarske i da brojek kod afgana su oko 3O pasa i 2O kuja sama sebe sam pitala sta cu tamo ja raditi i sta jadni moji psi. Ali sve je vec bilo obecano i tesko je povuci rec. Pa sam u cetvrtak oko jedanest napakirala jeepa i potpuno nepripremena sam se kretala pravcom njemecke granice. U pragu u to vreme bilo 13 stepena, sunca i snega nikde nije bilo. Ja u kompletnoj sminci, farmerkama i jensama i u kozenom mantilu. To naglasavam ne da se falim da imam kozeni mantil ali naglasavam da gore obuci sam se mogla samo u kostim i stikle goreg vec nemá. Znala sam da takmicenje traje do ponedjelka ali nagovorila sam frendicu da ide sa mnom, da se ipak navecer vracam jako to moje pse neufati. Nakon 2OO km kod coursing terena bila temperatura –5 i snega po koljena. Sastanak bio u jahackom klubu kde se okupljali věc vlastnici hrtova i ostalih pasa. Kada smo se pozdravili sa svim poznatim ljudima kada smo pse prosetali isli uplatiti celu salu. Tu sam svatila da troskove budu paprene. Prvo trebam imati licenciju



Sta je licencija – prijavite psa na trening i pas mora fatati mamc i neizgubiti ga i vratiti se sa njima. Mora prvo jednu stazu, tu trci posve sam. Posle mora ici sa sparing partnerom i nakon drugog dana jos jednom trku sa sparing partnerom. Tu vam sve zabiljeze u trening kartu /to se placa/ svaki trening se placa i posle sa trening kartom vam izadju opet za pare licenciju.Treabli smo jos korpu i brojeve i ostale stvari.



Sve kazem nemá problema platit cu prijavit cu ali moram znati dali to psi zele. Pa su mi se posvetili da idemo videti stazu i reakcije pasa. Izasli smo i ja i moja frendica smo věc videli da dore patike, i sminka tu nista nevrede. Klizali smo se po snegu, pomagali jedna drugoj i izgledali kao glupace. Svaka smo cuvali psa i znojili se dok nismo dosli do staze. To je bio put nekde oko kilometar. Svako ko imao dobru pernatu jaknu i dobře brdske cipele sa pantalonama za sneg je to pametno uradio. Zene nisu imali sminku ali te pametne su imali kapuljace dobro stegnute do cela. U cetvrtak bila ogromna magla ma vidite po slikama sta se moglo ili vise nemoglo videti.
U tom trenutku sam bila sigunra da ove brdske setnje, zima i turistika nije nista za méně poznatu ljencarinu. Ali sa psima se dogadjala cudne stvari. Viliem nategnutih misica, nije lajao i isao u svakom trenutku pripremen glavu ponosno gore, Morali smo proci oko konja ali ni amadeus nije obratio paznju na konje. Cim sam vidjela onoliko slame od konja smrdlive i blative znala sam da amadeus ce uskoro zavrsiti na ledjama u toj smrdlivoj ………



Ali ne to amadeus uospet nezanimalo u tom trenutku. Cim su videla mamac. Sto je samo narezani igelit sa kravljem kozom. Amadeus i njegova setsra su poludele. Skakali su na zadnje noge lajali i zavijali samo pripremeni da se istgnu. Viliem hipnotizirao mamac i nije ni maknuo ni lajao. Svi su hvalili madija kako se ponasa super i ja videla da bice promasaj sa vilimemom. Ma sta cu tresla sam se kao skupoceni pas i slikala i jako zbog magle se bas nije nesto videlo. Poceli su trcati psvi psi. Amadeus cviliei zavijao i drzala sam ga iz svih snaga. Zbog ali velike magle su se psi poceli vracati jer su izgubili mamac i ja sam videla da uopset to nije sala.



dugodlaki vipeti koji cekaju na licenciju

Dosao na nas red i pojavio se prvi problem, rekli su da trening ide bez korpe, ali odjednom njemacki sudja prisutan kaze nemoze. Pa smo madimu stavili prvi put korpu u zovtu. Amadeus poludeo i zaboravio na mamac i na corsing i trudio se sve skinuti iz njuske. Ja poludela od ljutnje na njih jer d asu me upozorili trenirali bi smo. Pa smo odustali od starta i davali pozajmenu korpu, hvalili nagradivali i objasnjavli d ato madi neskida. Medju tim isao na start nas prijatelj Leon grey ali cak i on se vracao mamac igubjen trenink nezavrsen.



napokon u korpi bila nam mala ali lepse nesto negi nista

Pa da pustimo viliem. Viliem stajo celo vreme kao stetua. Nista ga nezanima samo hipnotizira mamac ali nelaje nepokaziva se. Pitaju me dali znam pustiti psa. Joj kao da je to nesto tezko ufatiti psa i pustiti kada kazu GO. ALI ALI ALI ufatila sam viliema otkacila sam povodac i u trenutku vileim se istrgao i zgrabio mamac. Sudja mi samo kaze da smo na takmicenjem věc platite kaznu 5OO kruna. Nista mi nije jasno ali cuvam viliema cvrsto. Potegnu mamac nisam uospet bila pripremna na tako snagu u njegovom pokretu i pas mi se istrgao jos daleko prije njihovog GO. Sve moje duge i prelepe nogte otisli u PM i nemislim privatnu poruku. Ruka me boli jedan nogat krvari i sudja kaze da bi opet platila 5OO kruna za los pocetak. Joj kao da je tezko pustiti psa J. Ipak start su priznali da je to trening i viliem se u sekundi izgubio u magli. Bilo mi tuzno nemá psa i ko zna hoceli se vratiti. Svi ga hvale kako je fenomenalan ja vidim samo maglu.



Medju tim amadeus savladao korpu i isao na start sa svojom uzgajivacnicom, ipak ona zna pustiti lepse.



pustila celog uzbudjenog madija i taj se odmah izguio u magli. cekamo cekamo ja kazem taj se izgubio ali kako odjednom velika trka iz magle prema nama Amadeus zavrsio svoju prvu triko ali nece zgrabiti mamac ponjusio i gleda nista ovo ditrati necu. Pa smo isli se ugrijati dok nepotrci svi ostali i psi da s eodmori medju svakom trkom mora biti minimalno 4 sata vremena da se pas odmori. I nebi smeli trcati vise od dva puta na dan. Nekada s enapravi izminka ali samo kada je u pitanju trening ili licencija.

Pse smo natovarili u auto i krneuli kuci. Nije mi se dalo 2OO km nazad kada sam znala da se to psima dopada. Ali morala sam da se obucem pravo za takve stvari i d avratim prijatelicu kuci. Pa smo stigli po nocu malo odspavala i sada s eobukla kao za skijanje i brdske cipele koje sam pozajmila i moga u 5 sati krenuti u nove avanture. Dan poceo prvom nasom trkom

Na stazu su krenuli Viliem i Leon. Wiliem imao problem je naucen da mac ide jednim pravcom i nikde nemoze skociti zato bio gadno razocaran kada mamc skocio i odjednom leteo drugim pravcom. Ipak je viliem prebrz i iskusni takmicar uvjek dotrcao prvi i zgraio mamac sa ogromnom srecom i snagom. Tek tu sam saznala da prije trcanja pas mora se lagano setati i dobře je masirati misice jer nesmije ici na stazu hlada i nepripremen i odmah kada dotrci da se mora prebciti preko njega kabanica i opet malo brzom setnjom hodati da se psu odmah neohlade misice. Celi dan kada se pas takmici nesme da jede. I to ni malo jer moze psu gadno pozliti. Iskrneo mnogo pasa ni netrazi da jede. Imala sam kod sebe hrenovku u slucaju da mdi nece hteti doci ali nista on nezanmala ga hrenovka samo mamac bio to pravo i to interesantno.



Dala sam wilia odmoriti i prebacila brojeve. Na coursingu psi nemoraju imati brojeve i jako najcesce svi njih koriste jer idu i na trke. Obavezno za coursing je crvena i bjela boja. Jako nemate broj dovolno je kupiti sal tih boja. Uvjek bjela starta iz leve strane i crvena boja starta iz desne. To pod kojom bojom pas nastupa saznajete na takmicenju po katalozima za treninge je sve to jedno. Psi mogu na coursingu trcati samo dva puta stazu vise je zabranjeno zbog zdravlja pasa. Prebacili smo broje nas vikend se nama nosio u bjeloj boji. I lagano ugrojavali afgane. Amadeus imao kao sparing partnera svoju sestru. I njegove sance su bili zestoko izjednacene ipak ona je sporija kuja ali je mnogo manja i okretnije od ogromnog amadea. Njegove sance su tu jos izjednacene time sto su to oboje izlozbena psa. Mnogo coursing trkaca su tu poput viliema tako da mnogo drugcije gradnje od izlozbenih afgana veoma jadno odlakani sa mnogo mrsavim tjelima punim snage i misicima.



Amadeus krenuo pun snage ali isao bas poput viliema i samo mamac. Njegova seka je isla mnogo pametnije za lovinom i skracovala stazu po tome kako mamac ce letjetei. Ipak amadeus pun snage i preko svoje debele guzice / to smo culi ipak celi vikedn da smo debeli i veliki jer pored trkacih afgana opet kao druga pasmina/ je doleteo prvi mislila sam da nece hteti zgrabiti lovinu i zabirti nos u nju ali tu se probudio u njemu rat i kada jadna seka dosla do mamca da ga zgrabi on nju tako udario guzicom d aona jadna sva zaplakala i madi dao do znanja da je mama cnjegov.



amadeus sa sekom

Tora-može malo više informacija o tome koliko se trči,što psi love,kako to sve ide...?

evo, mi smo sudjelovali na jednoj takvoj u sloveniji u organizaciji njihovog kluba hrtova.









sve u svemu bilo je jako dobro i lezerno. no, razocarala sam se jer je jos uvijek bilo ljudi koji su grizli na taj lure i nije ima padalo na pamet da puste pse da se igraju jer ce se umoriti....
ali ako ide dobra ekipa kao sto smo mi isli fakat je super, klopa, cuga , zezancija i hrtova kao u prici!

Noor jel vi u Makedoniji sudjelujete u takvim manifestacijama!Mora da je to jedno lijepo i zanimljivo druženje

The Allure of the Lure
Lure course sastavni deo je zabava za hrtove i njihove vlasnike. Sastoji se od: mamac (plasticna vreca) koji se vuce zig-zag(cik-cak) dizajnirana da stimulira kretanje zeca. Mamac se vuce okolo terena u seriji kontroliranom brzinom.
Ovo pretstavlja za jednog hrta odlicno istrcavanje,udovoljavanje lovackog instikta,ovde ga bas moze dobro pokazati ,spojeno zadovoljstvo gde uzivaju hrtovi i vlasnici.

Osim utrka hrtavu na kojima je naglasak na zaradi postoje i utrke koje su hobi i u kojima su zivotinje pazene ,mazene i predivni kucni ljubimci.Lucie nam moze nesto vise reci o tome,a i svi koji nesto znaju neka nam prenesu informacije.