Tajgan & Tazi

Bilo je to ovako:
ušla sam u polupuni tramvaj sa svojim Afganistanskim hrtom, sve je bilo mirno i ok kao i inače, ali 2 mlada muškarca su u strahu ustuknula i s nevjericom uzviknula: "TAZI!!!"
Priznajem da mi je pas izgledao neuredno, vraćali smo se sa Sljemena, bio je ošišan na polukratko, skroz divalj, ali - znate, afganac, ne? Odmah su došla neka djeca da se maze s njim.
Ispalo je da su ta dvojica bila studenti veterine odnekud sa čudne strane svijeta, recimo: dalekog sjeveroistoka, i bili su samo u prolazu. Uspostavili smo kontakt na slomljenom engleskom. NISU MOGLI VJEROVATI OČIMA i ostalim čulima da se jedan TAZI vozi u tramvaju, da nitko ne haje, da je sve mirno, svakodnevno... Imali su puno respekta prema TAZIjevim karakteristikama, ali rekli su da kada se Kod Njih TAZI povrijedi ili razboli veterinari ga uspavaju prije nego mu priđu.
Iako se na Rojsu izredalo nekoliko grupa djece i majki (u maženju) veterinari iz TAZIjeve postojbine nisu ga se do kraja usudili dodirnuti.
Kako se Rojs tada već zvao Rojs, nisam ga mogla nazvati imenom koje mu jako pasalo - na uzvik "TAZI!!" odmah je radosno reagirao, kao da se nešto drevno i dobro razbudilo u njemu - obećala sam samoj sebi da će se moj slijedeći hrt zvati Tazi. I došla je ona, dama TAZI.

Iako sam bliskoistočne (ili dalekoistočne?) veterinare zamolila više puta da mi ponove to ime, do kraja nisam mogla razlučiti da li oni govore TAZI ili TOZI, taj vokal im je nekako bio... mutan, baš između A i O.
Nemojte me preteći, moj slijedeći hrt zvati će se TOZI.

P.S.
Ali Rojs je tada, u tom periodu života, kada sam definitivno odustala od četkanja i prešla na šišanje, a samnom je odlazio i na planinarenja i na višednevna jahanja i na more, sve bez lajne, onako velik (nije bio izložbeni afganac nego onaj za trke, oni su viši - Rojs je bio 80cm - i imaju dlaku i na leđima), i crn ali malo abšisale crvene boje na nogama - no, totalno i hiljadu posto je izgledao kao onaj crni na četvroj fotki prema dolje, sa bijelom maramom oko vrata - ma ko da Rojsa gledam!!! (uz sav sram mene kao vlasnika, ali bio je to sretan jedan divljak)

TORA je napisao/la:

ovo je mrak! od kuda ti ti materijali? vidjeli ste ih uzivo?

Ne nisam,a rado bi...Jedan je prijatelj bas u Avagnistanu i potrudice se da mi posalje friske fotkice!
Ove slike su preuzete iz http://www.afghanhoundsinternational.net/

ovo je mrak! od kuda ti ti materijali? vidjeli ste ih uzivo?

Super su slike!

Evo ovo su friske fotke iz 2007 iz samog Avganistana o Tazi-jima

Tajgan kao i srednje-azijski ovcar je nedavno bio predstavljen na RTS-u u Memedovicevoj emisiji, prikazana je i reportaza kako se Tajgan uhvatio u kostac sa vukom.
Inace ruski hrt je nastao ukrstanjem tajgana, arapskog hrta i planinskih i hrtova sa Krima.

Kad sam vidio naslov ove teme pomislio sam da su to imena za hrtove kad ono to je VRSTA hrtova
Zanimljivo...podsjeca me na salukia!

Evo i par slicica...

Tajgan sa nesto kracom dlakom:



Par Tazija

Pored sirom sveta poznatog ruskog hrta, u Rusiji se gaje i jos neke autohtone, od strane FCI nepriznate, pa samim tim van granica ove zemlje malo poznate tipovi hrtova.
Medju njima su Tajgan i Tazi.

TAJGAN

Tajgan spada u podgrupu istocnih hrtova,Ovi psi su sposobni za duge lovove u uslovima ostre kontinentalne klime, na visinama od 2 do 3 hiljade metara.Oni su nesto sporiji od hrtova sa Zapada, ali su zato znatno izdrzljiviji.

U trazenji divljaci ne koriste samo ostar vid, vec i odlican njuh kao kod gonica, pa dobro rade i na tragu.Krasi ih vestina, upornost i agresivnost prema divljaci.
Najcesce se koriste u lovu na lisice, jazavce, divlje macke, divlje papkare.Par krupnih, snaznih i dobro uigranih Tajgana u stanju je da zadrzi i vuka.
Cesto ih lovci koriste i u lovu sa dresiranim orlovima berkutima.Zeceve, po pravilu, ovi hrtovi ne love.

Tajgan je nastao u specificnim uslovima zivota na planinama Kirgizije, prvenstveno u reonu Tjen Sana (Nebeske Planine(zakljucite sami zasto ih tako zovu msn-wink.gif )), gde je i danas najrasprostranjeniji, ali ipak u nedovoljnom broju.Uz to, malo je cistokrvnih pasa ove rase ostalo.Odsustvo planske selekcije dovelo je Tajgana, na zalost, u opasnost da zauvek nestane.

U cistom obliku moze se naci samo u pojedinim podrucjima.
Tokom 1964. i 1965. godine ovaj tip hrtova izucavao je ruski kinolog S.A. Minjuhin.Prema njegovim procenama, tada je u Kirgiziji bilo oko hiljadu Tajgana, od toga polovina suvise malih, sa losom dlakom i drugim eksterijernim manama.
Nisu ohrabrujuci ni rezultati kinoloske ekspedicije sprovedene 1986.Tada je ustanovljeno da u Przevalskoj oblasti, oko jezera Isik Kul, ima puno kratkodlakih hrtova slicnih Tajganu, kao i mesanaca Tajgana i Tazija.

Sigurno je da se u Kirgiziji jos mogu naci dobri Tajgani, ali se njima niko ozbiljno ne bavi.Grupa entuzijasta je 1983. i 1984. dovela nekoliko primeraka ove rase u Moskvu i posvetila se njihovom uzgoju.

Opste karakteristike:
Tajgan je pas suve i snazne konstitucije, sa dobro razvijenom muskulaturom.Po karakteru miran i uravnotezen pas, retko se uzbudjuje kada ugleda divljac.

Visina je izmedju 65 i 70 cm za muzjake, i izmedju 60 i 65 cm za zenke.

Dlaka je meka, nesto duza, gusta, zimi sa podlakom.Kratka na njusci, celu, prednjim nogama od sapa do nesto iznad dosaplja, na zadnjim nogama do skocnog zgloba.Za razliku od afganistanskog hrta, Tajgan nema "sedlo".Dlaka na usima duga je oko 8 cm, medju prstima je gusta i ostra, a s donje strane repa obrazuje neveliku metlicu.

Najtipicniji su crni, s belim oznakama, crveni, sivi, crni sa palezom (kod njih su oci zute), zatim beli, crveni sa crnom maskom (tamne oci) i drugih boja.


TAZI

Tazi je vrlo stari tip hrtova, nastao u stepama i pustinjama srednje Azije, najvise rasprostranjen u Kazahstanu, Turkmeniji i Uzbekistanu.Blizak je salukiju, persijskom hrtu iz ravnicarskih podrucja Istoka.
Slicni hrtovi bili su poznati jos pre nekoliko hiljada godina.Mumije i crtezi pasa u tipu salukija datiraju iz perioda oko 7000 godina p.n.e.Srodstvo Tazija, Salukija, afganistanskog hrta i Tajgana je vise nego ocigledno.

U Evropi je 1954. osnovan klub ljubitelja arapskih konja, koji je istovremeno bio i udruzenje ljubitelja salukija.U Engleskoj je u to vreme na izlozbama bilo i po vise od 100 istocnih hrtova, koje su uslovno delili na male, srednje i velike, a takodje na dugodlake (sa dugom dlakom po citavom telu, kao kod afganistanskog hrta) i kratkodlake (duga dlaka samo na usima i repu, kao kod Tazija i Salukija).

Neijednacenost ovih pasa po eksterijernim osobinama objasnjavana je cinjenicom da poticu iz razlicitih delova Azije.Verovatno je da su i Tazi i Tajgan bili izlagani u to vreme.

Najbolji i najtipicniji Tazi sacuvani su u zabacenim krajevima srednje Azije, daleko od puteva i pruga.
U Kirgiziji ih cesto ukrstaju sa Tajganom.U okviru rase postoji nekoliko tipova, a osnovni su kazahski i turkmenski.
Kazahski Tazi i Tazi iz stepskih predela je masivniji i krupniji, sa nesto duzom dlakom od turkmenskog.

Ove hrtove koriste za lov na lisice, zeceve, vukove i druge divljaci.Cesto love zajedno sa dresiranim orlovima.Jako su izdrzljivi, brzi, ostri, vesti, odlicno vide i lako uocavaju plen.
Na pojedinim deonicama dostizu brzinu do 33 m/s.

Evo sta su pokazala nadmetanja u brzini Velikog Engleskog hrta (Grejhunda) i Salukija - na 400 metara engleski hrt je u ociglednoj prednosti, na 600 su psi izjednaceni, a na 800-900 metara, Saluki je ispred grejhunda, a posle pretrcanih pet kilometara jos je u stanju da sustigne antilopu.Iste osobine krase i Tazija.

Kao i svi istocni hrtovi, Tazi je vrlo miran i uravnotezen pas koji se potpuno preobrazi kada ode u lov.Divljac trazi i njuhom sto povecava njegove radne kvalitete.Ruski kinolog E.I. Seresevski je pocetkom pedesetih godina pisao da u srednjeazijskim republikama SSSR, 70 posto lisica biva ulovljeno uz pomoc Tazija.

Medjutim, cetiri decenije kasnije ova rasa je na granici opstanka.Lovacko-ribolovacki savez Uzbekistana ima evidenciju svega cetrdesetak pasa sacuvanih u Buharskoj oblasti.Ni jedna od srednjeazijskih rasa hrtova ne vidja se na izlozbama.

Da bi se sacuvao Tazi, ponos naroda srednje Azije, pas stvaran i negovan hiljadama godina, nekoliko primeraka iz oblasti Samarkanda dovedeno je u Moskvu i povereno iskusnim i ozbiljnim odgajivacima.

Opsti izgled tazija:
Tazi je pas suve i snazne konstitucije ali sa laganim kosturom.
Visina za muzjake iznosi od 60 do 70 cm, a za zenke od 55 do 65 cm.
Dlaka je kratka, meka i prava.Na usima duga 5-6 cm.Na donjoj strani repa je metlica, na nogama su zastavice.Izmedju prstiju dlaka je gusta i ostra.
Boja: Crvena, bela, crna, siva, ridja ( u svim nijansama), tigrasta.Na njusci moze biti tamna maska, na grebenu crna pruga.Dozvoljene su bele oznake, pege na nogama, kao i svetlo siv ili belicast palez.